Dan 2. (21.7.2013.)

Škofija Loka - Soriška planina - Bohinj - Bled

Nakon buđenja u 7h i pakovanja i ispijanja kafe sa domaćinima, u 8:30 krećemo ka Bohinju.  

Prvih 25 km vozimo dolinom Selške Sore, reke na kojoj je izgrađena Škofija Loka.

Put kojim se krećemo za naše pojmove je gotovo pust sem biciklista koje srećemo svuda. Ipak, spram jučerašnjeg dana vozila ima daleko više.

Na 25. km, na mestu gde se ka Soriškoj planini račvaju 2 puta, mi biramo onaj koji je zbog radova zatvoren za saobraćaj, znatno kraći, ali strmiji i delom neasfaltiran.  Ubrzo doručkujemo hranu preostalu od večere i strmim putem nastavljamo ka Spodnjoj Sorici.

Prvih problema sa biciklima postajemo svesni upravo ovde. Timski mehaničar (ja) radeći na tuđim biciklima zaboravio je da na vreme proveri svoj. Da stvar bude gora, moj bicikl je tehnički besprekorno podešen ali sam napravio previd i sada umesto 3 pozicije moj prednji menjač ima samo 2, tako da svaka smena uzbrdice i nizbrdice od mene zahteva da u vožnji ručno otpustim ili zategnem sajlu prednjeg menjača. Nakon 900km ovo će postati rutina ali prirode kvara ću postati svestan tek početkom trećeg dana. 

Prošavši kroz Spodnju Soricu nastavljamo ka prevoju na Soriškoj planini. Uspon je težak i nakon 1,5km spajamo se sa putem sa kojg smo se u dolini Sore isključili.

Na jednom od mnogobrojnih vidikovaca na ovom usponu srećemo stariji par iz Francuske. Oni Evropu obilaze na tandem MTB-u. Posle 34km vožnje, oko 13h izlazimo na prevoj.

Na naše veliko zadovoljstvo, na svakom planinskom prevoju u Sloveniji postoji barem jedna kafana u kojoj se možemo okrepiti pivom.  

Sledi 13km dug spust i nakon izgubljenih 750mnv stižemo u Bohinjsku Bistricu, mesto gde nam se račvaju putevi ka Bohinju i Bledu.

Pošto je Bohinj "slepo crevo" našeg puta prvo krećemo ka njemu.

Opskrbljeni suvom hranom i voćem iz Merkatora smeštamo se u šumicu na jezeru i nakon ručka odlazimo na kupanje koje "briše" sav umor. Pošto smo se oporavili, krećemo ka izvoru Save Bohinjke. Ovde dolazi do kvara i na drugom, Markovom biciklu čiji se prednji menjač  lomi tokom vožnje, te na jedvite jade uspevamo da mu bicikl dovedemo u vozno stanje.  .

Vozimo 4km duž jezera, a zatim sledi 4km uspona kroz šumu kako bi stigli do mesta gde ćemo bicikle morati da ostavimo i nastavimo pešice uz stepenice 20-ak minuta.

Prizor koji zatičemo svakako je bio vredan truda. Vraćamo se do jezera i krećemo nazad do Bohinjske Bistrice i dalje ka Bledu. Pošto smo na Bohinjskom jezeru proveli više vremena od planiranog, do Bleda se ne zaustavljamo kako bi pre mraka postavili šatore.

Nakon prevezenih 97km stižemo do kampa Bled na samom jezeru. Kamp je krcat, jedva pronalazimo mesto da postavimo naša 2 šatora. Nakon tuširanja i supe odlazimo do samog grada Bled na čuvene krempite. Na obali u Bledu zatičemo festival u svojoj završnoj fazi sa pripitim turistima, gomilom štandova sa identičnom ponudom, kobasice i pivo i naravno bendom koji na maloj improvizovanoj bini svira popevke. Idealno mesto da ovako umorni završimo dan, ali tek nakon nadaleko čuvenih krempita u restoranu "Terasa". Kažu da je recept za njih na Bled donela neka Sosa, ko zna još kada, pravo iz naših krajeva. Oko ponoći se vraćamo u kamp i odlazimo na spavanje.

prešli smo 97km

i napravili 1194m vertikalnog uspona