Nakon doručka odlazimo u obilazak jezera po danu. Voz saobraća do Štrbske Pleso (preko 1300mnv).Od ranog jutra kompozicije dovoze veliki broj slovačkih planinara. Svi se kreću put vrhova koji okružuju jezero. Sobu napuštamo u 11h i polazimo ka današnjem cilju – Zakopane.

Prvih 20-ak kilometara vozimo kroz oblake. Put nam često preseca pruga koju pratimo sve do Tatranske Lomnice, tu se ona odvaja ka Velkoj Lomnici.

Ispod oblaka izlazimo tek kada nam nadmorska visina padne ispod 900m, to je upravo na deonici Visoke Tatri – Tatranska Lomnica.

Izlazeći iz mesta Visoke Tatri krećemo pogrešnim putem, a zbog fenomenalnog spusta na kome vozimo blizu 70km/h toga suviše kasno postajemo svesni. Do tog trenutka bespotrebno smo izgubili 120mnv koje treba nadoknaditi. Spustili smo se u Dolni Smokvec, 1,5km nizbrdo od puta kojim je trebalo ići. U Tatransku Lomnicu stižemo u 13h. Ovde smo odlučili da ručamo tako da put nastavljamo u 14:30. Prešli smo svega 25km do sada, a nadmorska visina nam je pala na 830m. Krajevi kroz koje vozimo izgledaju potpuno bajkovito. Kuće, zgrade, hoteli, sve je je u rezbarenom drvetu. Utisak kvari jedino nedostatak šume desetinama kilomatara oko nas. 2004. je oluja izazvana Bora vetrom pokosila 12.000ha šume (više od 3.000.000 stabala).

Na 32. km vožnje izbijamo na put broj 67 koji vodi ka poljskoj granici. Nekoliko kilometara imamo pravi biciklistički autoput.

Spustili smo se na 765mnv, ali već 1,5km kasnije otpočinje novi uspon. Vozimo ka planinskom centru Ždiar.

Nakon 10km vožnje i jedne kraće pauze stižemo do skijaškog centra Ždiar na 1020mnv. Odavde žičare voze ka ski terenima u Tatrima. Nastavljamo uspon i na prevoj stižemo 1,5km dalje na visini od 1080mnv.

Odavde počinje spust koji se završava 3,5km niže na 890mnv u mestu Podspadi.

U Poljsku ulazimo preko mosta na reci Javorinka.

Pored same granice nalaze se na desetine starih brvnara, nekadašnjih pastirskih bačija.

Prvo mesto u koje ulazimo u Poljskoj zove se Jurgov. Ovde pravimo prinudnu pauzu kako bi smo zakrpili probušenu gumu.

Pokušavamo da kupimo pivo, ali pošto su ovde i dalje aktuelni zloti, teškom mukom pronalazimo prodavnicu koja prima kreditne kartice (menjačnice nema do Zakopanih).  

Put nastavljamo u 17:40. U mestu Čarna Gora uključujemo se na glavni put i saobraćaj odjednom postaje daleko gušći. Od toga smo se odvikli još kada smo napustili Budimpeštu. Narednih 12 km pokušavamo da se naviknemo na drastične promene koje nam je Poljska donela. Sve izgleda kao da se 80% slovaka preselilo ovamo. Gužva među automobilima, pešacima, kuće duž čitavog puta. Potpuna suprotnost Slovačkoj.

U mestu Poronin konačno se uključujemo na put koji vodi ka Zakopanima. Ovde pronalazimo i smeštaj, ali ipak moramo napraviti još 12km kako bi smo u Zakopanima razmenili novac i snabdeli se za večeru i doručak. Zakopane više podsećaju na Budvu u sred sezone nego na ski centar, veliko razočarenje.... Gužva u centru je tolika da bicikle jedva guramo. Kada smo izgubili i poslednju nadu, pronalazimo menjačnicu koja radi i posle 20h. Vraćamo se u kamp. Stroga gazdarica gasi bojlere u 22h tako da žurimo na tuširanje i ubrzo smo u šatorima.

Danas smo prevalili 81.5km

preuzmite gpx trek log za peti dan

pređi na: