Dan osmi 29.7.2012.
Povratak je bio, može se slobodno reći, naporniji od puta biciklima. Oko 8 sati uveče polazimo ka Katovicama. Nakon nekih 2,5h puta napuštamo voz i čekamo sledeći koji će nas odvesti do Budimpešte.
Dok čekamo na stanici zaustavlja se voz iz koga izlazi gomila dece, njih 40-ak starosti približno 10-15 godina. Vratili su se sa nekog kampa i sada se pozdravljaju. Odjednom, oko nas se formira krug dece koja se drže za ruke i pevaju nešto na poljskom. Osećaj, kao da smo se vratili u srećne osamdesete negde u našoj SFRJ. Uskoro stiže i naš voz. Ukrcavamo se, pakujemo bicikle i odlazimo na spavanje. Trebalo bi da oko 8:30 stignemo u Budimpeštu. Budimo se oko 7h. Nalazimo se u Breclavu u Češkoj gde čekamo priključenje na voz koji naš vagon treba odvući do Budimpešte.
Voz kasni oko 4 sata. Konačno u 9h krećemo dalje, ali tu saznajemo da nekoliko vagona i lokomotiva koji su ispred našeg vagona putuju do Beograda. Zbog kašnjenja, voz u kome se nalazimo neće se zadržavati u Budimpešti već samo prima putnike i nastavlja dalje. Dakle, nemamo vremena da izađemo i kupimo karte. Premeštamo naše bicikle i stvari kroz voz do vagona u kome je odeljak za bicikle. Ovde nastaju nove komplikacije. Kondukterka ne prihvata naš argument o kašnjenju voza i traži da joj platimo kaznenu kartu u vozu koja umesto 12€ (do Beograda) iznosi 30€ (do granice). Takođe je rešila i da nam naplati kaznu jer smo se preselili iz jednog u drugi vagon u putu. Po njoj, te 2 kompozicije su bile nezavisne i to što su putovale zajedno je samo slučajnost, te se naš postupak kod njih tretira kao delo protiv opšte bezbednosti, ili tako nešto. Uspevamo da se nekako izvučemo i platimo samo 30€, ali imamo problem jer i dalje nemamo kartu od Subotice do Beograda, što znači, još jedna kazna u najavi. Nakon što smo napustili Mađarsku i nalazimo se u carinskoj zoni, Ivan i ja odlazimo do početka vagona i čekmo da nam se pregledaju pasoši. Nakon što su policajci otišli dalje ka kraju vagona, trudeći se da ostanemo neprimećeni, istrčavamo iz voza i trčimo stotinak metara do železničke stanice gde kupujemo karte. Sada smo mirni i konačno se možemo opustiti.
U Beograd stižemo nešto posle 11h uveče. Putovanje vozom trajalo je više od 23h i to zadovoljstvo nas je stajalo oko 150€ po osobi. Zaključujemo da usluge železnice na ovakvim putešestvijima verovatno nikada više nećemo koristiti. Avion bi nas koštao barem tri puta manje sve sa transportom bicikala.
pređi na: |
|---|
