MTB je prošao kroz dugogodišnju evoluciju kočionih sistema, ali u poslednjih 15-ak godina ustalile su se 4 dominantne varijante. U osnovi se mogu podeliti na kočnice koje trenje ostvaruju preko bandaša točka (bandaš kočnice), i disk kočnice. Obe ove grupe se mogu podeliti na mehaničke i hidraulične. Mehanička varijanta prve grupe naziva se v-brake.

Ovo je najrasprostranjeniji tip kočnica, zbog činjenice da je i po ceni najpristupačniji. Ovde sajla povezuje poluge čeljusti kočnica i njenim natezanjem putem ručice kočnica paknovi se dovode u položaj u kome počinju dodirivati bandaše točkova. V-brake se proizvode u 2 osnovna oblika, a to je paralelogramski i direktni sistem. Paralelogramski sistem,

omogućuje da se paknovi u svakom trenutku rotacije poluga nalaze upravno na kočionu površinu te se time omogućuje bolji prenos kočione sile i bolje doziranje. Kod direktnog sistema paknovi se rotiraju zajedno se polugom kočnice te je sila kočenja maksimalna samo u položaju u kome su paknovi upravni na kočionu površ pa je i kvalitet doziranja sile smanjen. Sve kvalitetnije v-brake kočnice koriste paknove koji imaju navoj na sebi, dok najslabili modeli koriste paknove koje je potrebno uklještiti u konusni mehanizam na čeljustima. Takodje kvalitetniji modeli paknova imaju metalnu košuljicu u koju se postavljaju izmenjivi, gumeni, kočioni ulošci koji se najčešće proizvode za različite vremenske uslove. Evolucija kočnica polako dovodi do gašenja proizvodnje paralelogramskih v-brake kočnica i orijentiše se na proizvodnju što lakših modela, zbog činjenice da su disk kočnice masu dovele na nivo relativno blizu mase paralelogramskih, da je razlika u kvalitetu kočenja ogromna, u korist disk kočnica naravno, te se smatra da će onaj kome je kvalitet kočenja ispred težine definitivno izabrati disk. Hidraulična varijanta bandaš kočnica, u najvećoj meri je zastupljena u vidu Magurinih HS modela.

Kod ovog tipa kočnica sistem bužira zamenjen je crevima kroz koje se umesto sajli kreće ulje. Takodje ovde se paknovi kreću konstantno upravno na kočionu površinu. Sila kočenja uglavnom ne može da parira sili kočenja v-brake kočnica (uglavnom zato što ove kočnice koriste paknove manje površine), ali je doziranje znatno bolje, te se zato najčeše koriste na biciklima namenjenim za trial (disciplinu vožnje bicikla po posebnom za ovaj sport napravljenom poligonu). Takođe zbog svoje pouzdanosti i kvaliteta rada u svim uslovima koriste se i na biciklima namenjenim za duga putovanja, na kojima vas nikakvi vremenski uslovi ne smeju iznenaditi. Među disk kočnicama, takodje razlikujemo mehanički disk i skuplju, hidrauličnu varijantu. Mehanička disk kočnica je rešenje koje vam omogućuje da za relativno malu svotu novca dobijete kočnicu kojoj neće smetati blato, kočiće približno isto kao v-brake, ali nećete imati potrebe da se brinete kako da završite turu ako vam neka žica pukne, ili vam se točak rascentrira.

Takodje, prednost diskova je to što nema potrošnje bandaša, što je jedan od glavnih problema sa bandaš kočnicama. Pločice disk kočnica uglavnom traju znatno duže od gumenih paknova slične klase, te je i servis znatno ređe potreban. Konačno, hidraulične disk kočnice. Ovaj sistem je doživeo svoj procvat u poslednjih 10-ak godina od teških kočnica namenjenih isključivo za najteže vožnje nizbrdo, do kočnica koje se jednako uspešno mogu koristiti bez obzira na vrstu i stil vožnje.

Kvalitet kočenja je daleko ispred svih ostalih kategorija, doziranje takodje, što se mase tiče, ona je nešto veća od bandaš kočnica, ali pošto se bandaši ne troše pri kočenju pojavila se mogućnost za proizvodnju lakših bandaša, a manja masa na periferiji točka daleko više znači nego na nekom drugom ne rotacionom delu, pošto su točkovi najinertniji deo bicikla. Većina modernih disk kočnica koristi sistem otvorenog kupatila, koji omogućuje da se pritisak ulja u sistemu održava konstantnim, te kako se pločice troše ulje se iz rezervoara usisava u sistem pa doštelevanje nije potrebno, takodje pri zagrevanju i hlađenju ulja u sistemu gustina mu se menja, pa se po potrebi u razervoar izbacuje višak ulja ili se iz njega usisava u slučaju nedostatka. Preporuka je da dobro razmislite o svojim potrebama i na osnovu toga izaberete odgovarajući sistem, pošto su hidraulični sistemi daleko skuplji od mehaničkih.