Osnovu točka čine bandaš (obruč)

nabla (glava)

i žice sa niplovima

Osim ovih delova, tu je i traka

koja se montira sa unutrašnje strane bandaša a funkcija joj je zaštita unutrašnje gume ili zaštita od isticanja vazduha kod tubeless guma (pogledati članak o spoljnim gumama). Takodje, stalni deo točka je i mehanizam za fiksiranje točka koji može biti pomoću navrtki ili pomoću iglica (takozvanih quick release)

Ređa pojava su točkovi koji umesto žica koriste sajle

i varijante gde su ulogu žica preuzele prečage

ili čitavi diskovi

proizvedeni najčešće od karbona, magnezijuma ili aluminijuma. Nove ideje se stalno pojavljuju, ali zbog standarda i kompatibilnosti, jedino verzija sa žicama je uspela da zaživi u širokoj primeni. Bandaši se danas najčešće proizvode od aluminijuma, ali kod vrhunskih točkova nije retka ni primena karbonskih vlakana. Prema nameni bandaši se dele na one sa kočionom površinom za v-brake

i one namenjene disk kočnicama

Bandaši za disk kočnice su najčešće nešto lakši od onih za v-brake pošto se prilikom kočenja njihova površina ne troši te nije potrebno obezbediti dodatni materijal za kočenje. Krajem prošlog veka glavni kriterijum za kupovinu bandaša  za rekreativne bicikle bio je konstrukcija sa duplim zidom

što je obezbeđivalo dodatnu krutost točka u odnosu na one sa jednim zidom

Danas se kutijasta konstrukcija bandaša sa duplim zidom kod rekreativnih bicikala podrazumeva, a nisu retke ni varijante sa većim brojem zidova

Neophodno je uskladiti broj rupa za žice bandaša sa onim na nabli. Najčešće je to 32 ili 36, ali nisu retke ni varijante od 28,24,20,16

kao ni one sa više, 48 recimo

Broj rupa koji nije 32 ili 36 se najčešće sreće kod proizvođača koji se ne bave priozvodnom samo određenog dela točka već točkove prodaju kao komplet (mavic, bontrager, shimano), dok ako sami sklapate svoj točak uglavnom ćete zbog ponude biti usmereni na varijante sa 32 ili 36 žica. Žice se najčešće proizvode od čelika, ali ima ih i od titanijuma, aluminijuma, karbona,... Nejpoznatiji u ovom delu Evrope proizvođač žica je švajcarska firma DT, koja je u međuvremenu svoju proizvodnju sa žica proširila i na nable, bandaše i cele točkove, a takodje proizvodi i vrhunske prednje i zadnje amortizere. Kvalitetniji modeli klasičnih čeličnih žica proizvode se sa promenljivim prečnikom poprečnog preseka

tako da su na centrelnim delovima prečnici najmanji, a ka krajevima prečnik raste. Kako bi se smanjila periferna masa točka, klasične čelične navrtke žica (niple) mogu se zameniti aluminijumskim varijantama, sa kojima osoba koja formira ili centrira točak mora biti znatno opreznija pri pritezanju. Takođe, neki proizvođači kako bi smanjili perifernu masu točka i time omogućili bolje ubrzanje proizvode konstrukcije kod kojih se žica fiksira u bandašu a priteže tamo gde je masa manje bitna (na samoj nabli). Pletenje doprinosi vizuelnom dojmu  točka, ali takođe i njegovoj čvrstini i krutosti. Najstandardniji slučaj je pletenje preko 3 žice, gde kada posmatramo jednu bočnu stranu točka žica se ukršta sa 3 žice koje su usmerene suprotno od nje (tačnije ide preko 2 a ispod treće žice). Nešto kruća, ali i znatno teža varijanta je preko 4. Neretko se pojavljuju varijante radijalnog pletenja

gde se žice međusobno ne ukrštaju, ovo se zbog otpora na smicanje točka uglavnom primenjivalo kod prednjeg točka koji nije pogonski ili samo sa nepogonske strane zadnjeg točka, ali omasovljenjem primene disk kočnica kako bi se smicanje izbeglo, radijalno pletenje gubi na popularnosti. Centar točka je svakako njegova nabla. Do omasovljenja primene amortizera na biciklu nable su u svome središnjem delu bile daleko manjeg prečnika poprečnog preseka

međutim, sa pojavom prvih amortizera, pojavila se potreba za izdržljivijim nablama pa su MTB nable evoluirale u oblik koji je ime dobio po šimanovom patentu, paralaks

i ovaj oblik je i danas osnova za većinu modernih nabli. Vizuelno gledano,  možemo ih podeliti na one namenjene za v-brake kočnice

gde je uzdužni presek prednje nable simetričan i one namenjene za disk kod kojih ovakva simetrija ne postoji. Nosači rotora za disk kočnice godinama su evoluirali te danas postoje 2 dominantna sistema, šimanov center-lock sistem

kod koga se rotor kočnice navlači na ozubljeni deo nable i posebnom navrtkom fiksira za nju i sistem sa 6 zavrtnjeva

koji bočno fiksiraju rotor za nablu. I dalje se može naići na neke verzije nabli za disk koje se fiksiraju pomoću 4 zavrtnja, nazubljenom centralnom navrtkom i drugim rešenjima. Prema sistemu koji omogućuje rotaciju točka oko osovine, najgrublje se nable mogu podeliti na one koje koriste konuse i kuglice

i one sa industrijskim ležajima.

Problem sa prvom verzijom je što kada unutrašnja konusna šoljica dobije neravnine na putanji kuglica, treba promeniti celu nablu, dok je kod verzije sa industrijskim ležajima dovoljno zameniti same ležaje. Međutim, prva varijanta omogućuje smanjenje zazora između kuglica i konusa što kod verzije sa industrijskim ležajima nije moguće. Zadnja nabla, je konstrukcijski daleko složenija od prednje, pošto se na nju montira i sistem putem koga se obrtni moment sa lančanika prenosi na točak. Većina MTB bicikala poseduje freewheel, mehanizam na koji se navlače zadnji lančanici, a koji omogućuje da se lančanici u jednom smeru sprežu sa točkom i sav moment prenose na njega, a u suprotnom se slobodno vrte u odnosu na točak. Kod starij i jeftinijih verzija MTB bicikala, ovaj mehanizam je deo samih lančanika

a postoje i verzije kod koji se na zadnju nablu montira samo 1 lančanik, dok se mehanizam kojim se reguliše prenosni odnos nalaze unutar same nable. Među takmičarima nije retka situacija da se MTB radi smanjenja težine sklapaju u single speed varijanti gde brzine ne postoje, već se na bicikl postavlja samo najoptimalniji prenosni odnos. Postoji veći broj rešenja za frivil od kojih neka omogućuju bolje prijanjanje od drugih dok neka pak omogućuju da prazan hod pre otpočinjanja direktnog sprezanja tocka i frivila bude što manji. Funkcija frivila na biciklu je vrlo slična funkciji lamele kvačila kod automobila. Da bi vam točak što bolje radio i da bi vam žice manje pucale, potrebno je što češće proveravati da li su žice približno jednako nategnute, pošto nedovoljna zategnutost ili pak pretegnutost pojedinačnih žica dovodi do pucanja žica ili deformisanja točka. Težina točkova se po paru kreće od oko 1kg a ta težina zna da više puta naraste, ali kada pričamo o rekreativnim biciklima namenjenim za kros kantri optimalne težine su oko 2kg. Kada točak koji poseduje kvik riliz zatvarače točka postavljate na bicikl, to nikada nemojte činiti tako što okrenete bicikl naopako, pošto je tada daleko teže postaviti točak u pravilan položaj. Točak se montira tako što njega držite vertikalno na podlozi, a na njega postavljate ram. Ako se radi o zadnjem točku, najbolje je podesiti da se zadnji menjač “gađa” sa najmanjim lančanikom, pa na njega postaviti lanac. QR polugice postavite tako da što bolje prate neku od cevi prednje ili zadnje vile i trudite se da poluge nikada ne vire više od samih cevi iz njihove okoline. Za solidne rekreativne, nove točkove, potrebno je izdvojiti od 50-ak evra naviše, a cene točkova dostižu i nekoliko hiljada evra.