Dan drugi Campina – Sinaia (66km; 1183m visinskog uspona)
Buđenje u 6:30, oblačimo stvari mokre od rose (na svakoj turi potrebno je barem dan do dva da bi se naučili da se u brdima stvari razapete po drveću neće tokom noći osušiti).
Doručkujemo na gradskom jezercetu i polazimo u brda.
5.
Po izlasku iz Kampine pratimo tok reke Doftana, pritoke Prahove.
Na 19. km današnjeg dana dolazimo u podnožje brane (540mnv). Sledi 1,5km solidnog uspona serpentinama do vrha brane i jezera Paltinoasa (640mnv).
Narednih 5km put prati obalu jezera prolazeći kroz nekoliko kampova, žalimo što prethodnog dana nismo krenuli na vreme i stigli do njih.
Na 28. km vožnje na 690mnv ulazimo u Valea Doftanei, ovde se odvajamo sa glavnog puta i započinjemo uspon ka Comarnic-u.
Nakon 5km uspona izlazimo na prevoj (975mnv) i otpočinjemo 3km spusta do mesta Secaria (790mnv).
Ovde nas, u 1h popodne sustiže kiša koja nam se poslednjih nekoliko sati približavala. Kupujemo pivo, sladoled, razne grickalice i neki sok boje krvi vanzemaljaca iz filmova 80-ih. Ispod neke strehe provodimo narednih sat vremena vareći ovu čudotvornu kombinaciju.
Kiša prestaje i mi krećemo dalje, ponovo uspon, naravno. 3,5km kasnije ponovo smo na prevoju (950mnv), sledi spust putem prepunim rupa, klizišta, ovakve puteve čak ni u Srbiji nismo videli.
Ulazimo u Comarnic, mesto na padini iznad puta koji smo prethodnog dana napustili (E60). GPS nas sprovodi uskim ulicama koje se postepeno gube i pred nama ostaje opcija da se spustimo blatnjavom vododerinom kojom ni traktor ne može proći (a kuda nas GPS upućuje) ili da se snađemo po kozijim stazama.
Gurajući natovarene bicikle kroz voćnjak na 45. km na 600mnv izlazimo na E60 i krećemo ka Sinaji.
Pred nama je blagi uspon, 5km kasnije počinje kiša, vozimo još 2km, kada nailazimo na kuću kraj puta sa dovoljno velikom nadstrešnicom, da svi pod nju možemo da se smestimo i sačekamo da kiša stane.
Na 770mnv nalazimo se u oblaku, raspakujemo vreće za spavanje, kako bi vreme dok kiša ne prestane iskoristili za odmor. Od 3:30 do 4:30 kada je kiša konačno stala neki su uspeli i da odspavaju.
Na 58. km na 790mnv odvajamo se sa E60 i ulazimo u Sinaju u 5h. Tražimo zamak Peleš gps nas uvodi u šumu u sred grada.
Vozeći uzbrdo mokrom kaldrmom nakon nekoliko stotina metara izlazimo iz šume i ostajemo potpuno zabezeknuti kada nam se sa desne strane ukaže Peleš, zamak kralja Carol-a I.
Posete se završavaju u 5 sati, ali uspevamo da se sa čuvarem dogovorimo da nam za pola cene ulaznice (10 leja) po osobi pokaže spoljašnost zamka. Na svega stotinak metara od Peleša nalazi se Pelisor zamak sagrađen takodje po nalogu kralja Carol-a I kao rezidencija njegovog nećaka budućeg kralja Ferdinanda, sličnog stila, ali vidno siromašnije izrade. Peleš i Pelisor se nalaze u podnožju skijališta te vrhovi pod snegom koji nas okružuju samo pojačavaju utisak.
Nakon obilaska ovog kompleksa (u okolini se nalazi veliki broj objekata koji bi da se nisu zatekli u blizini Peleša mogli takođe biti smatrani dvorcima) polazimo u dalji obilazak Sinaje u nameri da negde ručamo i krenemo u potragu za dobrim mestom za kamp na periferiji grada. Sinaja je pravo turističko mesto, ulickano i doterano u svakom slučaju dovoljno da se u njemu provede nekoliko dana, ali previše da bih tu poželeo da živim. U 6:30 ručamo u restoranu u blizini centra, za ručak i piće potrebno je izdvojiti oko 7 evra po osobi. Raspitujemo se koliko bi mogao da košta smeštaj. Gazda restorana telefonira i već za nekoliko minuta u restoranu se pojavljuje žena, pokretni turist biro, koja nam nudi nekoliko opcija.
Za 100 leja nudi nam veliku sobu na oko 1km od centra grada, prihvatamo i sledimo je do našeg smeštaja. Privatni hotelčić pored E60 puta, soba je prostrana ali trokrevetna, dvojica će spavati na patosu. Kupamo se, peremo stvari i kačimo na sušenje sve što nam je kiša danas pokvasila. Dogovaramo se da odemo do grada na picu i još po jedan Ursuz. Oko 11h odlazimo na spavanje.
Detaljna mapa staze
Visinski profil staze
