12.6. Vusanje – Vjeternik - Shkoder (Skadar)
Budni smo u 6.
Nakon bureka sa mesom u Gusinju krećemo ka granici.
Na 14km vožnje stižemo do granice. 10m po prelasku albanske granice asfalt se završava i nećemo ga videti narednih 60-ak kilometara.
Bunkeri su daleko češći nego kuće, a prizori poput Grljinog vodopada postaju uobičajeni.
Put zalazi sve dublje u Prokletije, oko nas su vrhovi pod snegom.
Krajevi kojima vozimo sve više podsećaju na Himalaje. Put je užasno naporan, te i na ravnim deonicama (kojih jedva da ima) ne vozimo brze od 10-ak km/h.
Konačno, u 11:30 stižemo na prevoj. 1400mnv, Lepuše. To je 31. km vožnje za danas.
Prokletije su nad nama, naš put se spušta kroz kanjon kome se ne nazire kraj. Dramatačni spust nas na četrdeset i petom kilometru dovodi do mesta Selcë (610mnv) u 13:20.
Uskom stazom vozimo ka Dobrinju, mestu u kome put poprima potpuno novi oblik i sve asocira na to da smo se sa Himalaja teleportovali na Atlas.
Put sada vodi uz samu reku Cemit, na svega 400mnv. Dolina je široka oko 200m, a gotovo vertikalni zidovi kanjona završavaju se stotinama metara nad nama.
Oko 55.km vožnje predeli se ponovo drastično menjaju i sve izgleda kao da smo se preselili u film “Mediteraneo”. Sve je odjednom mnogo zelenije, reka je dublja pa samim tim i boja postaje plava. Spuštamo se do reke, kupanje nas resetuje. Nalazimo na svega 200mnv.
Krećemo dalje i put odmah počinje da se penje.
Iza krivine istrčava nekoliko konja a za njima dečak koji pokušava da ih zaustavi...vrlo upečatljiva scena.
Makadamski put pred nama je izuzetno strm. U 16:15 stižemo do mesta koje smo smatrali prevojem, ali iza krivine nam se ukazuje uspon prepun serpentina koje nam predstoje.
Do prevoja (750mnv) dolazimo tačno 1h od trenutka kada smo uspon serpentinama otpočeli, u 17:15.
Prevalili smo 68km i uskoro nailazimo na uski asfaltni put.
Nakon nekoliko km spusta zaustavljamo se i tada postajemo svesni da smo okruženi voćnjacima nara, a da je pred nama Skadarsko jezero.
Potpuno neočekivano, izlaskom sa sporednog na magistralni put, 15km od prevoja, gubimo privilegiju vožnje po asfaltu. Makadam kojim vozimo je širok, očigledno je da će jednog dana tuda proći asfalt, ali to definitivno neće biti uskoro.
Konačno oko 20h, ulazimo u Skadar. Već 550km nismo videli semafor, naravno nema ga ni ovde, saobraćajna ludnica. Dogovor je večera i nastavimo ka Ulcinju.
Vlasnik restorana u kome večeramo nam nudi da prespavamo na njegovoj terasi kada gosti odu, prihvatamo. Bilans današnjeg dana je 122km i 1550m vertikalnog uspona.
Detaljna mapa staze
