Dan 1. Pančevo - Ljubovija
Iz Pančeva (standardno mesto sastanka OMV pumpa) u 6:00 10.8.2009. polazi 5 biciklista, četvorica ka Trogiru, dok je peti odlučio da im pruži podršku do Valjeva. Početna nadmorska visina 85m.
1.
Prvi peh već na 15-om kilometru, pančevački most, prvi gumi defekt, tako da smo na sastanak kod sajmišta sa šestim saputnikom stigli tek u 7:00. Put konačno zaista počinje.
Krećemo se preko Bariča ka Obrenovcu, put je veoma opterećen, ali naspram Ibarske, koja je bila početna varijanta, izgleda kao da smo u pustinji. Povremeno nam se sa desne strane ukazuje Sava. Nakon tačno 50 km od starta stižemo u centar Obrenovca.
Jednoglasno zaključujemo da nas pekara interesuje daleko više od razgledanja Obrenovca i tu se desio doručak. Nastavljamo ka Ubu. Saobraćaj je znatno slabiji i ekipa se polako opušta što prouzrokuje češća zaustavljanja.
4.
Na izlasku iz Uba usledila je i prva “uzbrdica” koja nas penje sa 100 na 190mnv.
5.
Oko 60-og kilometra, drugi peh. Gepek Borisovog bicikla nije izdržao, dak traka i nekoliko plastičnih vezica za 10-ak minuta rešili su problem. Na devedeset i prvom kilometru priključujemo se na put koji prati čuvenu lajkovačku prugu i približavamo se Valjevu. Desetak kilometara kasnije u susret nam stiže stari poznanik na svome “drumašu” Sofronić Srđan, valjevski speleolog i biciklista, pridružuje se, kako bi nas sproveo kroz Valjevo. Za njim se pojavljuje još jedan biciklista, Saša Antić, kako kasnije saznajemo, a zatim još nekolicina momaka koje smo ovih godina upoznali po planinama. Pred Valjevom vozač automobila koji nam je dolazio u susret prateći pogledom našu grupu ne uspeva da zakoči na vreme, te se doslovce zakucava u automobil ispred sebe, nadam se bez posledica po putnike. Ovde se opraštamo od Dragana koji se autobusom vraća u Pančevo.
Dok čekamo autobus koji će našeg prijatelja vratiti na početak našeg puta raspitujemo se gde bi bilo dobro da ručamo, na putu preko Debelog Brda ka Rogačici. Dobijamo neke konstruktivne predloge, ali kada Sale skapira da mi idemo ka Ljuboviji obaveštava nas da idemo pogrešnim putem. Elem, postoji 30-ak km kraći put koji ne ide preko 1200mnv, već se penje na maksimalnih 630mnv. Predvođeni Saletom i njegovom suprugom Lolom vozimo putem za Loznicu. Na izlasku iz Valjeva put prati nekakav potočić (barem je tako izgledalo u referentnom sistemu čoveka koji je čitav život proveo na ušću Tamiša u Dunav), kada konstatujem da put preko Debelog Brda ide sa druge strane tog kanala, Lola me uvređeno ispravlja de je to Kolubara,a ne kanal!
Na 126-om kilometru našega puta, rastajemo se od Valjevaca. Stigli smo u Pričević (280mnv), mesto gde se sa puta ka Loznici odvajamo i krećemo ka Pecki pa dalje ka Ljuboviji. Naši kratkotrajni saputnici nam objašnjavaju da se ovde prodaje najbolja jagnjetina u okolini Valjeva.
Mi smo ipak za neku lepinju sa kajmakom ili ma šta manje teško za želudac, predstoji nam još 50km. Međutim, kao da smo već ušli u BIH, jagnjetina je jedina solucija i mi se ne odupiremo. Po plakatima u selu shvatamo da smo svega za nekoliko dana propustili glavno dešavanje, kupinijadu.
Oko 15:30 krećemo ka Pecki. Predivan put kroz zelene predele prepune najukusnijih kupina koje sam imao prilike da probam.
Uzbrdo (naravno), nakon 18km stižemo do prvog prevoja, 630mnv.
Sledi 8km spusta do Pecke (330mnv).
Odmah zatim naravno ponovo uspon, 5km do 620mnv, poslednjih 100 m visinske razlike savladali smo držeći se za prikolicu traktora, prepunu gajbica kupine.
Od prevoja do Ljubovije ostalo nam je 18km, od čega 12 po makadamu.
Oko 19h stižemo na dnevni cilj, Ljubovija. Dolazimo do puta Ljubovija – B. Bašta ubrzo nalazimo skrovito mesto za logor, na peščanoj obali Drine. 176km i oko 1200m ukupnog uspona.
Sledi večera uz valjevsko pivo u lokalnoj kafani i povratak u šatore. Tokom čitave noći pljušti kiša, praćena grmljavinom.
Detaljna mapa staze
Visinski profil staze
