Dan 5. Čitluk - Omiš
Do Čitluka nam je preostalo još 10-ak km, toliko zaostajemo u odnosu na plan, ali smo krenuli 1h pre plana. Kamp nam je na 265mnv. Na samom početku imamo kratki uspon, 5 km do 415mnv. Sledi 5,5km spusta do Čitluka, na oko 220mnv. Tek ovde shvatamo koliko je dobro što smo logor podigli ranije, nigde u blizini to ne bi smo mogli da učinimo jer je sredina suviše urbana. Iz Čitluka izlazimo u 7:30, 1/2h smo ispred plana.
U Čitluku primećujemo gomilu novih Volvo autobusa turističke organizacije "Međugorje". Kako se približavamo Međugorju primećujemo sve bogatije uređena dvorišta kuća, u ovom kraju gotovo svi žive od turizma, Gospa od Međugorja ovde je glavni izvor prihoda.
13,5km od Čitluka ulazimo u Ljubuški (120mnv), poslednji grad pre ulaska u Hrvatsku. Oko 8:30h doručkujemo u pekari kraj puta. Nastavljamo ka granici vozeći na visini između 60 i 100mnv, krstarimo između gomile malih brda, sa vrlo oštrim vrhovima. Ulazimo u mesto Crveni Grm. Pratimo GPS koji nas vodi ka centru mesta, odjednom iz lokalne kafane nam se obraća grupa meštana, govore nam na Nemačkom. Kada im objasnimo da razumemo njihov jezik, skreću nam pažnju da je put kojim smo pošli zatvoren i da sada funkcioniše drugi granični prelaz.
2km dalje dolazimo do granice. Carinici nas malo podozrivo gledaju, proveravaju pasoše, ali situacija je otoplila kada smo uspeli da im objasnimo kuda smo došli do ovde, u Hrvatsku ulazimo u 9:10.
Penjemo se do 220mnv, zatim vozimo po izohipsi i prvo prolazimo kraj mesta gde se nekadašnji put sa koga su nas vratili priključuje našem, pa na 5km od granice prolazimo kroz Veliki Prolog i onda 6km dalje ulazimo u Vrgorac (10:10 250mnv).
Nakon što smo razmenili novac i okrepili se nastavljamo put ka moru. Po izlasku iz Vrgorca vozimo iznad kotline u kojoj je u toku izgradnja deonice autoputa A1. Spuštamo se u kotlinu, presecamo je i počinjemo uspon.
Na usponu prolazimo kroz mesta Kljenak i Duge Njive i 19,5km od Vrgorca na oko 600mnv 11:45h izlazimo na prevoj. Sledi 45 minuta vožnje između vrhova visoravni na obodu Biokova. Nadmorska visina varira između 550 i 600mnv i nakon 6,5km vožnje između planinskih vrhova prvi put u 12:30 se pred nama ukazuje MORE! Slikamo se i spust liticom Biokova počinje.
13km dalje od mesta gde smo ugledali more, oko 13h ulazimo u Makarsku (50mnv). Ne možemo dočekati da se konačno potopimo u more, ali zaključujemo da je bolje da se udaljimo od Makarske i potražimo neku mirniju plažu te nakon 10-ak minuta odmora nastavljamo ka Omišu koji je i naš dnevni cilj.
29km od Makarske dolazimo do Ruskamena, silazimo do mora i konačno se u 15:30 uspavamo smočiti u morskoj vodi. Nakon kupanja odlazimo do restorana na plaži kako bi smo ručali. Međutim, restoran je nekoliko godina ranije pretvoren u kafić. Pomirivši se sa sudbinom poručujemo prvu turu karlovačkog piva. Nakon što je pivo palo na prazne stomake zaključujemo da je odlično te konačno potpuno rasterećeni naručujemo i drugu turu i po ispijanju polazimo dalje u 17:30.
Ostalo nam je još svega 6km do Omiša. U 18h ulazimo u Omiš.
Pivo nas je opustilo i vozimo manje pažljivo. Pokušavajući da slika ulaz u grad Iva gubi kontrolu i pada sa bicikla na sred mosta. Na svu sreću automobili iza nas uspevaju da ga obiđu, ali Duca pokušavajući da ne pregazi Ivu, prelazi preko njegovog točka koji dobija oblik kifle. Polako sakupljamo delove Ivinog bicikla, fotoaparat (koji je već mnogo puta dokazao da je neuništiv) pronalazimo na ogradi mosta 3cm od ivice. Točak više ne može da se vrti, te pribegavamo tehnici koju smo naučili u početnim scenama Odiseje 2001. Udarajući točak o ogradu mosta dovodimo ga u vozno stanje i polazimo dalje.
Promuvavši se po Omišu zaključujemo da smo došli u idealan gradić na obali mora, tu je stari grad, ušće Cetine u more, planina Omiška Dinara i iza nje Mosor. Po O. Dinari se svuda mogu videti postavljene vertikalne smeri za sportsko penjanje. Večeramo nekoliko komada pice na klupi na šetalištu i polazimo ka Radmanovim Mlinicama, planiranom mestu za logor današnjeg dana.
Radmanove Mlinice se nalaze na reci Cetini, oko 7km uzvodno od Omiša između Omiške Dinare i Mosora. Na cilj stižemo oko 7:30pm prolazimo pored samog restoranskog kompleksa i guramo bicikle tristotinak metara uzvodno do plaže a zatim u blizini nalazimo stari kameni nasip taman dovoljno širok da se rašire šatori i dovoljo skriven da nam tokom noći ne smetaju eventualni posetioci plaže na Cetini (4mnv).
Kupamo se u reci koja daleko bolje osvežava od mora, ali je temperatura toliko niska da se u vodi zadržavamo svega nekoliko trenutaka.
Po izlasku iz vode Iva, koji je sada u prilici da sagleda rane očišćene od krvi i prljavštine primećuje da mu se duboko u rasekotini šake nalazi kamen. Ne uspevamo da ga izvadimo pomoću pincete i Iva odlučuje da pođemo do ambulante u Omišu. Nas dvojica tražeći taksi u restoranu dobijamo ponudu da nas odveze radnik Mlinica, njihovim privatnim taksijem. Na putu do ambulante objašnjavamo mu kuda smo došli i šta nam se desilo. Kada smo stigli do hitne pomoći svi radnici ambulante misle da smo Česi, kasnije saznajemo da su to mislili zato sto je 90% povređenih (a 100% povređenih biciklista) poreklom iz Češke, i da u omiškoj ambulanti važi izreka da sezona nije počela dok 1 Čeh ne nastrada. Kada saznaju da dolazimo biciklima iz Pančeva svi se okupljaju kako bi čuli našu priču. Iva je ubrzo saniran, a doktorka je odbila da mu naplati svoje hirurške usluge, plaća samo materijal. Vozač nas vraća do Mlinica, odbijajući da nam naplati prevoz bez obzira što shvata da smo se ilegalno smestili na imanju firme za koju radi. Pod lampama pronalazimo naš kamp, ostatak ekipe je nešto ranije legao, a mi ih pratimo. Tog dana prešli smo 126km i savladali preko 1300m visinskog uspona.
Detaljna mapa staze
Visinski profil staze
