Dan nulti voz Pančevo - Bukurešt
16.7. u 17h ukrcali smo se na voz poznat kao “Rumun” i sa glavne pančevačke stanice krenuli put Bukurešta. Karta u jednom smeru staje oko 33e.
Brinuli smo se zbog prtljaga, prvenstveno kako spakovati bicikle u kupe, ali pošto ova linija nije baš previše opterećena uspeli smo da za sebe obezbedimo 2 cela kupea, te su bicikli i prtljag bezbedno smešteni na police iznad naših glava.
Sledeća stavka bila je kako se sa našim, a kasnije i rumunskim kondukterima, iscenjkati što se transporta bicikala tiče. Naši kondukteri su postavili cenu od 4e za sav prtljag, zadovoljni smo naravno, ali se zbog lošeg iskustva naših prethodnika, brinemo kako ćemo proći sa Rumunima. Kroz Vladimirovac nas propraća drug koji zbog posla nije uspeo da nam se priključi.
4.
Voz se vuče kroz Banat, vrućina je, a mi u žurbi nismo poneli dovoljno vode, patnja naša....
Konačno u Vršcu se odjavljujemo iz Srbije i prelazimo granicu.
Na stanici u Stamora Moravita-i se prijavljujemo u EU, oko 19:30h. Rumunski kondukter, za razliku od našeg, ne pokušava da ižica neki evro. Prijatno smo iznenađeni jer nas je poštedeo neugodnosti prepirke o tome zašto se u “njegovom” vozu naši bicikli nalaze na samom plafonu.
U Temišvaru u voz ulazi prosjak koji se na rukama vuče od kupea do kupea. U jednom trenutku prosjak ustaje i u novim Air Max patikama trči bežeći od konduktera. Odavde našu voznu kompoziciju umesto dizel lokomotive vuče elektro lokomotiva. Takođe nam se priključuje još nekoliko vagona, čisto da nam pokažu kakve oni vagone imaju, klimatizovane, nove, udobne, zvučno izolovane.... Sada se već krećemo barem duplo brže nego kroz domovinu, deluje kao da će nam se vagoni svakog trenutka raspasti, a buka nam ne dozvoljava da zaspimo. Zažalili smo što smo se brinuli kako će nam voz onom brzinom do 6 stići u Bukurešt.
