Dan četvrti Brašov – Dumbraveni (153km; 860mnv)
Ustajanje u 7:10, pakujemo se, najavili su kišu, a pošto većina nema vodootporne bisage pakovanje traje duže, preko prtljaga se navlače crne kese za đjubre, a sve je to propraćeno veselim komentarima i smehom gospođe Sofije.
Konačno u 9:00 polazimo. Koristimo priliku da se promuvamo po Brašovu van zidina starog grada, to juče nismo stigli da vidimo.
Pola sata nakon polaska nalazimo se na izlazu iz grada i vozimo ka Sigišoari, rodnom mestu Vlada Tepeša. Ponovo smo na E60 putu, ipak, ovde je on znatno manje opterećen nego u blizini Bukurešta. Prvih 30 km prelazimo vrlo brzo, put se postepeno spušta sa 600mnv na 490mnv.
Vozeći dolinom reke Olt svako mesto kroz koje prolazimo ima svoj zamak, ubrzo prestajemo da se zaustavljamo, besmisleno je, posmatramo ih u vožnji.
Nakon 32 km počinje uspon koji nas tokom narednih 9km sa 490mnv penje na 690mnv. Široki put se serpentanama penje kroz gustu šumu, na 41km konačno počinje spust. Nakon 5km spusta primećujemo da nam jedan saputnik nedostaje.
Deo ekipe odmara uz kurtose i Golden Brau pivo, dok se drugi deo vraća kako bi pomogli Muljavom koji je načinio ogromnu grešku pošavši na ovakav put na Rubena gumama.
Uz pomoć svemoguće duct trake uspevamo da privremeno rešimo sindrom spoljne gume jeftinije od svoje unutrašnje saputnice, no, ovo nam oduzima dragocenih sat vremena. Nakon što je kvar otklonjen i društvo ponovo na okupu, nastavljamo dalje i spuštamo se narednih 9km do 470mnv.
Već je 1 sat popodne, prešli smo tek 55km i izašli iz šume.
Smenjuju se mala mesta kojima takođe dominiraju zamkovi i polja hmenja sa stabljikama visokim 3,4m.
Pauzu pravimo u Saschiz-u, mestu na 100. km našeg današnjeg puta. U Saschiz stižemo u 3:30. U centru sela se nalazi saksonski toranj sa satom iz XV veka kakvim bi se ponosili i veliki gradovi, a kamo li selo do 2000 stanovnika. Na brdu iznad sela nalazi se saksonska tvrđava iz XIV veka. Nakon polusatne pauze nastavljamo dalje.
20.
.
Konačno na 120km vožnje, u 16:15 ulazimo u Sigišoaru (360mnv). Već sa periferije grada, u daljini se nazire stari grad izgrađen na brgu oko koga je Sigišoara u koncentričnim krugovima vremenom rasla.
Najupečatljivija građevina starog grada svakako je sat toranj visok 64m, sagrađen u XIII veku, uočljivo je da je toranj u Sashiz-u sagrađen po uzoru na ovaj.
Na svega nekoliko desetina metara od tornja nalazi se rodna kuća Vlada Tepeša.
Čitav stari grad prepun je detalja poput specifičnih otvora na krovovima, grotesknih detalja na olucima i mnogih drugih sitnica koje ga čine gotovo magičnim. Nakon obilaska smeštamo se u restoran ublizini tornja kako bi ručali i dogovorili se šta ćemo dalje.
U 20 do 7 polako napuštamo Sigišoaru. Iva i ja fotografišemo panoramu, a Duca, nestrpljiv da krene dalje, ne obraća pažnju na znakove i odlazi u potpuno pogrešnom pravcu. Marko pokušava da ga stigne kako bi ga vratio na pravi put, zatim Duci puca lanac i tu gubimo 40 minuta.
Pred nama je donica relativno monotonog puta, začinjena selima koja podsećaju na ona iz epizode Alan Forda “Susret s vampirom”.
Na 143km današnje vožnje nailazimo na mesto Dumbraveni. Sa velike razdaljine primećujemo vrlo neobičnu crkvu sa 2 različita tornja koja dominira mestom. To je jermenska katolička crkva Svete Elizabete iz druge polovine XVIII veka. Ulazimo u mesto kako bi se snabdeli vodom za tuširanje i namirnicama za veče.
Sladoled u Rumuniji je neverovatno jeftin, cene sladoleda na štapić ne prelaze 1 lej (0,25e), te ih ovde jedemo u neumerenim količinama. Čim smo se opskrbili potrebštinama polazimo dalje, 8 je i 15 minuta i ne moramo što pre naći pogodno mesto za kamp. Povoljno mesto nalazimo 7 km dalje (337 mnv) u kukuruzima dvestotinak metara od puta. Sa obližnjeg brda posmatra nas neki čovek ispred kolibe. Uskoro stižu 2 automobila, dotični je pozvao pojačanje kako bi proverio ko smo i šta hoćemo. Kada shvate da smo bezopasni gazda nam poželi laku noć i ostavljaju nas da se na miru smestimo. Tuširamo se kiselom vodom nedavno izvađenom iz frižidera (ništa toplije i sa manje CO2 nismo našli), traumatično iskustvo bez ikakve sličnosti sa đakuzijem. Oko 9 i 30 svi smo već u vrećama i pokušavamo da zaspimo.
Detaljna mapa staze
Visinski profil staze
