Dan sedmi Capatineni Ungureni – Pitesti (oko 75km i 300mnv), zatim vozom Pitesti – Craiova – Turnu Severin (oko 250km)
Buđenje oko 8h.
Odlazimo do obližnje radnje kako bi se snabdeli za doručak. Elan je na niskom nivou, preostalo je još samo da se vratimo kući i 3 dana za tu akciju. Uz doručak se dogovaramo šta i kako. Nakon dugog većanja odlučujemo da se prevezemo do Pitestija i tamo nađemo prevoz do Turnu Severina.
5.
Pre napuštanja kampa veći deo ekipe odlazi u obilazak poslednjeg zamka na našem putovanju. U podnožju brda parkiramo bicikle i uz 1480 stepenika, pola sata kasnije stižemo do zamka. Pola sata provodimo u obilasku ruševina, pogled iz utvrđenja na klanac u kome se nalazimo daleko je impresivniji od same tvrđave.
U 11h smo ponovo u kampu, pakujemo se, oko 12 polazimo ka Pitestiju. Put je na konstantno blagoj nizbrdici, tako da veoma brzo prevaljujemo prvih 22km do mesta Curtea de Argeş (435mnv), zaustavljamo se na izlazu iz mesta na 15-ak minuta, kako bi utolili žeđ. Nakon jučerašnjeg dana provedenog u planini, današnju žegu teško podnosimo. Vozimo dalje, put prati reku Argeš, a mnogobrojna jezera nastala na ovoj reci brzo se smenjuju. Blizina reke čini predele kojima vozimo zanimljivim. U 3h stižemo do Pitestija, na ulazu u grad se zaustavljamo kraj jedne prodavnice, ponovo nas je sustigla žeđ.
Dok pijemo vodu iz flaša u kakvima se kod nas prodaju zidarska piva kod gazde se raspitujemo za železničku stanicu (gara na rumunskom). Kada gazda skapira da smo iz Srbije sledi detaljno ispitivanje uz prisećanja gde mu u Srbiji koji prijatelj živi. Navlače se oblaci i počinje kiša te mi krećemo ka centru grada, u potrazi za stanicom. Duca izbija na čelo kolone i dok bežeći nam za pola semafora ne dozvoljava da konsultujemo kartu ili GPS kako bi saznali kuda treba da idemo. Kada ga konačno, nekoliko km kasnije sustignemo objašnjava nam da se koristio logikom da je stanica uvek na kraju grada, pa je i išao ka izlazu. Vraćamo se 2km natrag.
Pronalazimo jednu od stanica, ali ova je samo za lokalne linije, ništa brže od šinobusa nije dobrodošlo. Tražimo dalje, i GPS nas odvodi, ovog puta do stanice koju smo tražili. Karte kupujemo do Turnu Severina, sa presedanjem u Krajovi (sve to je oko 15e). Voz polazi u 7:21 tako da imamo 3h koje treba potrošiti. Odlazimo u Mek pored stanice, klopamo i malo se dovodimo u red u kupatilu. Obilazimo grad kako bi utukli preostalo vreme.
U 7:20 se konačno ukrcavamo u nešto što podseća na zglobni autobus na šinama iz 22 veka. Iva i ja smo u jednom delu voza, Duca, Čak i Muljavi u drugom.
Bicikle smo potpuno rastavili kako bi zauzimali što manje mesta. U vozu je prvih nekoliko stanica jeziva gužva, sa nama putuje gomila studenata, petak je i svi odlaze kućama za vikend. Svi kuckaju po svojim lap topovima, dok mi smrdimo u ćošku. Kondukterka nas na naše zaprepašćenje pozdravlja sa osmehom (kod kuće bi nas kondukteri definitivno napali u nameri da nam zbog neobičnog prtljaga otmu barem nekoliko puta više novca od cene naših karata).
U Krajovu stižemo oko 11:15. Sat vremena kasnije nalazimo se u vozu ka Turnu Severinu koji u polasku kasni 15-ak minuta. Nervozna kondukterka nas kinji jer voz mora da ceka dok ubacimo sve stvari, gunđjanje prestaje nakon što joj Iva objasni da su sami krivi, jer kasne, pa im se sada žuri.
Zauzimamo 2 kupea, bicikli vise čak i sa plafona, imamo oko 2h vremena da dremnemo, ne znamo da li ćemo, kada iz voza izađemo, za to imati prilike. Malo nakon 2h nalazimo se na stanici u Turnu Severinu, pakujemo se i tražimo pogodno mesto da se ispružimo do jutra. Nešto pre 3h, na samom izlazu iz grada ka Oršavi nailazimo na parking pokraj puta (60mnv). Ne razmišljajući previše vadimo vreće, neki spavaju na travi, neki na klupama. Ubrzo se ispostavlja da smo loše procenili situaciju. Na stotinak metara od nas je diskoteka iz koje se smenjuju naši i rumunski turbo folk hitovi. Odmah pored nas je prometni put, to smo znali, ali ono što ćemo ubrzo saznati je da se iza puta nalazi pruga (izuzetno prometna za to doba noći). Sa druge strane pruge je Dunav, a u blizini je luka te i brodovi vole da puste svoje sirene, čisto da znamo da dolaze. Ipak, nekako svi uspavamo da zaspimo.
Detaljna mapa staze
Visinski profil staze
