Dan prvi Bukurešt – Campina (130km; 480m visinskog uspona)
U 6:15 voz stiže na svoju poslednju stanicu, Bukurešt (60mnv), međutim ovde je već 7 i 15, druga su vremenska zona.
Iskrcavamo se, sklapamo bicikle, montiramo bisage i polako polazimo, ne znamo kuda, cilj je tokom prepodneva videti što više od Bukurešta.
Duca je prošle godine na dunavskoj turi posetio Bukurešt, te je on logistika za danas.
5.
Prvi cilj je videti čuveni parlament, zapreminski drugu najveću građevinu na planeti.
Lako ga nalazimo, ustvari, teško ga je promašiti. Zaista impozantna građevina, naročito kada se uzme u obzir da je Čaušesku gradio u doba kada Rumuni nisu imali doslovce šta da jedu.
Novi cilj je naći menjačnicu koja radi subotom (daleko teže nego što smo očekivali).
Ulice oko parlamenta su bulevari prave metropole, ipak vidi se da su godine nemaštine ostavile dubok trag te se gradske fontane (postavljene celom dužinom jednog od najlepših bulevara) uključuju tek u 10h, nema potrebe da troše struju, ako ih turisti neće videti.
U parku se umivamo, peremo zube, ali digitalni R2D2 WC unosi paniku u naše redove, pošto je po korišćenju spreman da isporuči samo 3 papira, a ako pokušavajući da ga namolite za još koji i pritisnete neko dugme on nezaustavljivo otvara svoja automatska vrata i prikazuje vas prolaznicima nevodeći računa da li ste stigli da se obučete, ili ste poput nekih od nas ostali nedorečeni.
Kao i fontane, sve ostalo takođe radi od 10h, ali menjačnice i banke ne, one su subotom (barem u centru) zatvorene. Ipak, nailazimo na jednu banku koja radi od 10 i konačno evri postaju leji u odnosu 1:4.2.
Pokušavamo da se priključimo nekoj grupi turista u obilasku parlamenta, ali pošto za to moramo sačekati 2 sata, pada odluka da se krene dalje, parlament ćemo videti nekom drugom prilikom, ove godine prioriteti nam se nalaze u Transilvaniji. Polazimo ka severu, usput tražeći neko mesto gde bi se mogli rashladiti. Na GPS-u nam se ukazuje jezero nastalo od reke Dambovita koja je vekovima Bukurešt snabdevala pijaćom vodom. Skrećemo sa glavnog kursa i ubrzo smo u vodi.
Tu se upoznajemo i sa Ursuz pivom, jednim od najpouzdanijih saputnika narednih dana, oni koji su ovuda prošli pre nas toplo su nam ga preporučili. U Bukureštu takođe saznajemo da nam u Rumuniji znanje engleskog jezika neće mnogo značiti, čak i mladi ga vrlo retko govore. Ipak, sve francuske reči koje znamo (kojih nije previše) biće više nego korisne. Ovako rashlađeni, oko 12h krećemo dalje. GPS nas vodi jednim putem, saobraćajni znaci ka Ploestiju tvrde drugačije. Ispostavlja se de je GPS bio u pravu. Elem, putokazi nas izvode na E60, kako mu i samo ime govori, autoput na kome se nismo smeli naći. Računajući da ćemo se brzo sa njega i isključiti vozimo u potrazi za skretanjem ka mestu Peris i na autoputu ostajemo narednih 17km. Kako u Bukureštu tako i na isključenjima sa autoputa primećujemo da ovde posao policije obavljaju i privatne agencije. Na svakoj većoj raskrsnici nalazi se barem po jedan automobil, najčešće džip, sa natpisom Security. Na 60-om km današnje vožnje isključujemo se sa puta E60 i 4km kasnije prolazimo kroz Peris, nastavljamo dalje ka gradiću Campina, današnjem cilju. Sva mesta kroz koja prolazimo izuzetno podsećaju na Banat, ili Banat podseća na Rumuniju.... Kuće postepeno menjaju stil, što smo dalje od Bukurešta, sve je više oronulih, kitnjastih kuća sa drvenim, zastakljenim verandama i metalnim krovovima. Vidi se da su ta sela nekada bila fino doterana, ali se već dugo krpi tek koliko mora. Ispred ofucanih, poluraspalih kuća prečesto su parkirani veliki, skupi automobili, retko Dačije, vrlo slično onome što srećemo u Srbiji “nemam šta da jedem, ali bembara mora biti veća od komšijinog audija”.
GPS nas odvlači iz sela u njive, na letnji put, koji ne samo da je ucrtan Garminovoj na mapi, već ima i svoje ime tipa DJ1**5I. Seljaci na njivama nas zblanuto gledaju, vide da ni mi ne znamo di teramo.
5km kasnije ponovo smo na asfaltu i scene i predeli se ponavljaju u toj meri da nas samo GPS razuverava da ne vozimo u krug. U selima, ispred svake kuće se nalazi bunar, ali ni jedan nije u upotrebi. Pijanci čitavog dana leže po tezgama seoskih pijaca, klupama, jarkovima, scene koje podsećaju na one na slikama ruskih “instruktora joge”. Pravimo pauzu kako bi se okrepili i otkrivamo drugi favorit među pivima Rumunije, Golden brau, znatno pitkije od Ursuza, idelano za dnevno okrepljenje.
Postepeno se približavamo reci Prahova čiji tok pratimo sve do Campina-e. Nakon 130km, oko
20h konačno stižemo da table Campina. Odmah po ulasku u mesto primećujemo čoveka u biciklističkoj majici, koji gurajući bicikl, prati ženu. Prilazimo im u nadi da neko od njih zna engleski. Imamo sreće, čovek je prevodilac. Raspitujemo se za jezero u blizini, objašnjavamo im da smo tu planirali da razapnemo šatore. Gospođa nam nudi da ih postavimo u njenom dvorištu, naravno svesrdno prihvatamo ponudu. Dok se deo grupe tušira, ostatak odlazi po namirnice. Nakon tuširanja i večere uz pivo razgovaramo sa domaćinima i oko 22:30 povlačimo se u svoje odaje. Kamp se nalazi na 396mnv.
Detaljna mapa staze
Visinski profil staze
